Mirko Pejanović

Tokom dvije i po decenije nastale su višestruke  spoznaje problema u provođenju Daytonskog mirovnog sporazuma. U procesu razvoja bosanskohercegovačkog društva vidljivi su određeni dosezi, koji mogu da vode stabilnom razvoju države Bosne i Hercegovine. Ali, istovremeno, su vidljivi i zastoji u razvoju bh. društva i države. Ti zastoji su doveli do produbljivanja krize ekonomskog razvoja, naročito od 2015.godine. Zapravo, od 2015.godine, iz Bosne i Hercegovine godišnje iseljava više desetina hiljada mladih ljudi u evropske države u potrazi za ekonomskom egzistencijom. Na temelju provedenih istraživanja, u proteklih sedam godina iz Bosne i Hercegovine se iselilo preko 200.000 ljudi mlađe i srednje dobi.

Drugi vid krize odvija se u Bosni i Hercegovini permanentno. U pitanju je kriza političkog upravljanja državom Bosnom i Hercegovinom. Ovaj vid krize  je uslovljen nefunkcionalnim političko-pravnim ustrojstvom Bosne i Hercegovine unutar koga se sve institucije i svi društveni interesi izvode na etničkoj osnovi. Na toj osnovi su jačale moć tri etničke stranke: SDA, HDZBiH i SNSD. Ove stranke dobijaju izborno povjerenje u svojim etničkim korpusima. Nakon parlamentarnih izbora, niti žele niti pokušavaju uspostaviti koalicioni sporazum za vršenje izvršne vlasti putem parlamentarne većine. Uspostavlja se samo partnerstvo  za podjelu resora u vlasti. Na toj osnovi ni vlada ni parlament nemaju svoju ustavnu moć. Moć ostaje u monopolu entonacionalnih lidera.

Kad ne postoji konsenzus za parlamentarnu većinu, ne postoji ni konsenzus za donošenje zakona o reformama, koje omogućuju integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Uz sve ovo u političkom razvoju Bosne i Hercegovine raste nacionalistička retorika. Najglasniji nosilac nacionalističke retorike postao je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji u kontinuitetu od 2006.godine zagovara secesiju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Dodik takođe zagovara protivljenje integraciji Bosne i Hercegovine u NATO savez. Na ovaj način se institucije države Bosne i Hercegovine blokiraju u svom radu.  Prepoznatljiva je tendencija obezvređivanja  i omalovažavanja uloge i institucija države Bosne i Hercegovine: Parlamenta, Vijeća ministara i Ustavnog suda. Sve se to čini sa jednim ciljem: negiranje mogućnosti funkcionisanja institucija države Bosne i Hercegovine. Na to se naslanja i negiranje uloge Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR).

Daytonski mirovni sporazum svoj istorijski ishod ima u stvaranju geopolitičkih uslova i pretpostavki da Bosna i Hercegovina uspješno izvede istorijski projekt integracije u članstvo Evropske unije i NATO savez. „Jedini pravi put po mišljenju naše administracije jeste da se pridružite Evropi.“[2]  Ako se projekt integracije Bosne i Hercegovine ne ubrza i ne dovede  do uspješne  realizacije do 2030.godine, Bosna i Hercegovina će imati još veće ekonomsko siromaštvo. Postat će prostor novih geopolitičkih uticaja: Ruske Federacije, Turske i Kine. Dalje će ojačati nacionalističke snage. Zaustavit će se unutrašnja integracija i integracija u Evropsku uniju i NATO savez. Ovakav trend društvenih kretanja moguće je zaustaviti i preokrenuti u smjeru ubrzanja integracije u Evropsku uniju i NATO savez ako se pristupi oblikovanju  nove strategije Evropske unije i međunarodne zajednice. Ta strategija bi imala nekoliko prioriteta:

a) Sinhronizacija djelovanja administracije SAD-a i institucija Evropske unije, posebno Specijalnog predstavnika  EU.  Njegov godišnji plan rada bi bio reformska agenda kao zajednički okvir aktivnosti Specijalnog predstavnika, parlamentarne i izvršne vlasti u BiH i entitetima;

b) Osigurati, zbog geopolitičkih promjena u svijetu i Evropi, dodatnu političku, ekonomsku i tehničku pomoć Bosni i Hercegovini za ispunjavanje uslova za prijem u članstvo Evropske unije i NATO saveza. Geopolitika izgradnje mira u Bosni i Hercegovini svoj okvir ima u Daytonskom mirovnom sporazumu i projektu ubrzane integracije u EU i NATO-savez;

c) Međunarodna zajednica i Evropska unija svoju novu strategiju za provođenje Daytonskog mirovnog sporazuma može učiniti realnom ako nastavi primjenu Bonnskih ovlaštenja Visokog predstavnika međunarodne zajednice kao i kadrovsko osvježenje Ureda Visokog predstavnika u Sarajevu (OHR;

d) U okviru Ureda Specijalnog predstavnika Evropske unije i Ureda Visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR), nužno je formirati zajednički ekspertni tim za ustavne reforme. U timu bi bili inostrani i domaći eksperti i predstavnici nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini;

e) Uvesti praksu da godišnji izvještaj Specijalnog predstavnika Evropske unije o provođenju reformi u Bosni i Hercegovini usvaja Evropski parlament.

Prethodni članakZašto Iran i Amerika ne trebaju ratovati
Naredni članakAMERIKA I SVIJET NAKON TRUMPA

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime