Patrick J. Buchanan

Može li sedamdesetogodišnji socijalista, koji je upravo preživeo srčani udar i koji bi imao 80 godina u svojoj prvoj godini na funkciji, biti izabran za predsednika Sjedinjenih Država? Teško je poverovati, ali nije nemoguće. Od danas, Berni Sanders izgleda kao kandidat koji ima najviše šanse za nominaciju. Ankete pokazuju da se nalazi na prvom ili drugom mestu u državama u prve tri države u kojima će biti održani stranački izbori: u Ajovi, u ponedeljak, a zatim u Nju Hempširu i Nevadi.

Ako Berni može da bude najozbiljniji protivkandidat Džou Bajdenu u Ajovi, verovatno je da će razbiti Džoa u Nju Hempširu. Bajdenova kampanja, izgrađena oko „izbornosti“ (eng. electability; misli se na poruku Bajdenove kampanje kako je on najprihvatljiviji demokratski kandidat za neopredeljene i Trampove birače; prim. prev.), mogla bi doživezti kolaps kredibiliteta pre nego što on uopšte stigne u Južnu Karolinu, gde računa na svoju afroameričku bazu da ga spasi i da ga pogura ka pobedi u super utorku (u SAD postoji tradicija da se preliminarni izbori u velikom broju saveznih država održavaju prvog utorka u februaru ili martu, prim. prev.). Ako Sanders uspe da savlada Bajdena dva ili tri puta u prva četiri stranačka nadmetanja u februaru, poslednja preostala prepreka na Sandersovom putu ka nominaciji bi mogle biti milijarde Majka Blumberga.

SANDERS NIJE OPORTUNISTA
Hilari Klinton može podrugljivo da ističe kako ga „niko ne voli“, ali Berni ima veliki broj posvećenih, odanih sledbenika, naročito među milenijalcima, i desetine hiljada malih donatora, više od bilo kog drugog demokratskog kandidata. On je preplavljen novcem. Ima radikalnu agendu koja se obraća ideološkoj levici i mladim idealistima. Stranačka zvezda u usponu, Aleksandrija Okasio-Kortez, vodi kampanju zajedno s njim.

I možete reći šta god želite, ali Sanders nije oportunista. On je dosledno glasao pridržavajući se svojih vrednosti i pogleda. Glasao je protiv Bušovog (misli se na 41. predsednika Džordža Buša Starijeg, prim. prev.) Zalivskog rata, glasao je protiv Bušovog (misli se na 43. predsednika Džordža Buša Mlađeg, prim. prev.) rata sa Irakom, bio je protiv NAFTA-e, protiv GATT-a. Tokom osamdesetih godina, kada se predsednik Regan borio protiv marksističkih sandinista u Nikaragvi, Sanders je bio na drugoj strani. Ali ono što Sandersa čini privlačnim kandidatom za demokratsku nominaciju može se na jesen pokazati pogubnim za njega kao stranačkog kandidata.

Šta Berni obećava? Besplatnu školarinu na državnim fakultetima i oprost svih studentskih dugova. „Zdravstvenu negu za sve“, odnosno državni sistem zdravstvenog osiguranja finansiran od strane poreskih obveznika, koji bi zahtevao ogroman porast poreza za srednju klasu i ukinuo privatno zdravstveno osiguranje za 160 miliona Amerikanca koji su trenutno njime obuhvaćeni. Rasturio bi velike banke, udario na Volstrit, u narednoj deceniji bi federalne izdatke podigao za 60 biliona dolara, i povećao prihode, korporativne poreze i poreze na kapitalne dobitke, imovinu i nasledstvo. Proširio bi udeo vlade u američkoj ekonomiji do nivoa koji postoji u Francuskoj, a koji je najviši u slobodnom svetu (u američkom političkom žargonu pod sintagmom ”slobodni svet” misli se na demokratske zapadne zemlje; prim. prev.)

Berni je prvi podržao Novi zeleni dogovor i obećao da će dostići karbonsku neutralnost u energetici i transportu za 10 godina. Što se tiče naših proizvođača nafte, gasa i uglja, Sanders kaže da su oni „utajili poreze, oskrnavili zemlju (indijanskih) plemena, eksploatisali radnike i otrovali lokalne zajednice“. Kako bi se Sanders odnosio prema milionima ilegalnih migranata koji su sada u zemlji? Svima bi im poželeo dobrodošlicu. Berni je predložio ukidanje Službe za imigraciono i carinsko izvršenje (Immigration and Customs Enforcement) i Agencije za carine i zaštitu granice (Customs and Border Protection) i želi da obezbedi put do državljanstva za 11 do 22 miliona ilegalnih migranata koji su već ovde. Dekriminalizovao bi preskakanje granica i pružio zdravstvene i socijalne benefite za novopridošle. Dekriminalizovao bi kršenje američkih granica.

„Moje prvo izvršno naređenje“, tvitnuo je Berni prošle nedelje, „biće poništavanje svakog akta koji je predsednik Tramp učinio da bi demonizovao i povredio imigrante, uključujući njegovu rasističku i odvratnu zabranu ulaska u zemlju za muslimane“.

RIZIK OD PORAZA
Lideri levo-centrističkog instituta (tink-tenka) Treći put upozoravaju da Sandersovom nominacijom demokrate rizikuju sličnih razmera kao kada su izgubili u 49 država prilikom nominacije Džordža Magaverna 1972. ili Valtera Mondejla 1984. godine. Ranjive demokrate u umerenim i kolebljivim biračkim mestima morale bi da se izjasne protiv njegovog programa i napuste brod koji očigledno tone . Plašeći se takvog ishoda, super Odbori za političku akciju (odbori koji prikupljaju sredstva od pojedinaca, korporacija, sindikata i drugih grupa bez ikakvog zakonskog ograničenja veličine donacije, prim. prev.) kojima upravljaju umerene demokrate su počeli da ulažu stotine hiljada dolara u reklamne napade ne bi li narušili njegov momentum u Ajovi.

Ono što je socijalista Džeremi Korbin učinio britanskoj Laburističkoj stranci – vodeći je do najgoreg poraza od tridesetih godina prošlog veka – Sanders bi mogao da učini Demokratskoj stranci, pišu Džon Kauan i Džim Kesler iz Trećeg puta. Godine 2016. Sanders je prošao iznenađujuće jaku trku za nominaciju, a kasnije se saznalo da je navodno neutralni Demokratski nacionalni komitet favorizovao Hilari Klinton. Establišment demokrata, tj. partijska elita, udružila se protiv Bernija.

Ipak, Sanders je podržao Klintonovu te jeseni. Međutim, ako Bernijevu poslednju šansu za nominaciju prekinu establišment koji se gomila i stranački super Odbori za političku akciju koji šire propagandu protiv njega, dok mediji glavnog toka pauziraju blaćenje Trampa kako bi slomili Sandersa, Demokratska stranka će imati đavolski težak zadatak da do jeseni povrati poverenje Bernijevih pristalica. Jer jedini zaključak koji njegovi birači mogu da izvuku jeste taj da prava prepreka ka njihovom snu o preuređenju Amerike nisu ni radikalna desnica, ni Donald Tramp, već elite unutar njihove sopstvene stranke.

 

Izvor

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime