Kriza koja zatvara granice diljem kontinenta ipak bi mogla završiti jačom Evropskom unijom.
Brisel – Sa brzim širenjem novog koronavirusa, poraženi svijet razvio je nekoliko metoda usporavanja pandemije. S poremećenom trgovinom i paraliziranim ekonomijama, neki smatraju da se nacionalna država vraća – kao da je ikad i otišla.
Za države poput Sjedinjenih Država, Kine i Rusije to je normalnost. Ali za Evropsku uniju, ovaj kontinuirani eksperiment u podijeljenoj suverenosti, trgovini bez granica i slobodi kretanja, virus je predstavljao ozbiljan sistemski šok. Neki su se čak pitali da li će se sam blok raspasti pod pritiskom.
Ali nakon nespretnog početka, Evropska unija i njezine institucije, uključujući Evropsku središnju banku, počele su se bolje nositi s novim izazovom za Evropu kao epicentrom virusa.
Ipak, mnoga pitanja još uvijek nisu riješena. Na ispitu je cijeli koncept evropske „solidarnosti“.
Pitanje je prilično jednostavno, rekao je Marc Pierini iz Carnegie Europe: „Može li odgovor EU na ovu masovnu krizu građanima pokazati da će ih zaštititi i pokazati solidarnost?“
Do sada je odgovor bio različit. Nema sumnje da je prvi impuls važnih država, poput Njemačke i Austrije, bio povlačenje unutar svojih granica, koje su se u panici ponovno uspostavljale.
Uprkos uvećanim naporima iz Brisela, šest zemalja i dalje ima zabrane izvoza medicinske opreme: Italija, Bugarska, Rumunija, Poljska, Češka i Slovačka. Francuska je nacionalizirala svoje zalihe, a 12 država postavilo je unutrašnja ograničenja blokirajući lak transport robe preko bloka.
No iako su neke granice ostale zatvorene u borbi protiv širenja virusa, to početno izbjegavanje ustupa mjesto pritisku velikih država, poput Francuske, Italije i Španije, kojima se pridružilo šest drugih, da više rade zajednički, posebno financijski, da uspostave „zajednički instrument duga“, svojevrsni Eurobond za virus kako bi se pomoglo pogođenim zemljama.
Za sada se toj ideji protive štedljivije sjeverne države poput Nizozemske i Njemačke, koje misle kako postoje i drugi načini za pomoć Italiji i Španiji, ali o tome će se zasigurno raspravljati u četvrtak navečer, kada će evropski čelnici održati telekonferenciju.
Sastanak je dio produbljivanja evropskih napora za koordinaciju nakon neuspjelog početka.
„Moramo biti prilično iskreni i reći da je početni EU odgovor bio haotičan i zakašnjeo ”, rekla je Agata Gostynska-Jakubowska iz Centra za evropske reforme u Briselu.
Bilo je očito još krajem prošle godine da će virus doći u Evropu, rekla je, ali čak i nakon što se razvio u Italiji, „države članice su zauzele centralnu ulogu dok su komisija, izvršna ruka bloka“ i druge EU institucije bile prilično odsutne, a šteta je načinjena prebacujući sve u ruke euroskeptika.“
Kako je Evropa podrhtavala, države su ponovno stvarale unutrašnje granice, oštetivši jedinstveno tržište. Njemačka se posebno našla na udaru kritika jer je u početku zabranila izvoz roba poput maski, zaštitnih sredstava i medicinske opreme.
Nakon što je komisija objavila ograničenja izvoza u cijeloj Evropskoj uniji, Njemačka je ukinula svoje, ali to je potrajalo neko vrijeme. Od tada je pokazala više solidarnosti prihvatanjem nekih bolesnika s koronavirusom iz Italije i Francuske.
Samo sada blok organizira 50 miliona eura – oko 54 miliona dolara – kako bi kupio potrebnu medicinsku opremu koja će se distribuirati bolnicama kojima je najpotrebnija.
Sramotno za evropske lidere, pa čak i za Sjedinjene Države, Kina je ta koja je najranije počela s medicinskom pomoći.
Krivci za podijeljeni odgovor Evrope uglavnom su države članice, tvrdio je Fabian Zuleeg, izvršni direktor Centra za evropsku politiku u Briselu.
„Ako postoji neučinkovit evropski odgovor kao takav, u mnogome ima veze sa onim što rade države članice“, rekao je. „Institucije EU trebaju činiti ispravne stvari, ali im treba dozvola država članica da djeluju.“
U početku je postojala zbunjenost, rekao je gospodin Zuleeg. „Ljudi nisu shvatali obim krize“, rekao je. „Različite zemlje su koristile različite pristupe i komisija nije bila sigurna šta da radi.“
„Još uvijek postoji ogroman rizik za Uniju,“ rekla je Daniela Schwarzer, direktorica Njemačkog vijeća za vanjske odnose u Berlinu. „Sve se dezintegrativne težnje mogu ubrzati.“
Čak i kada je kancelarka Angela Merkel prije tjedan dana iznijela rijedak državni osvrt na krizu, uopće nije spomenula Evropu.
„Bilo je moguće ugraditi nacionalni pristup u evropsku perspektivu,“ rekla je gđa Schwarzer, napominjući da je to učinio i francuski predsjednik Emmanuel Macron, naglašavajući „Evropu koja štiti“, ali gđa Merkel nije.
Viši savjetnik gospodina Macrona napomenuo je da su Evropljani Italiji dali maski koliko i Kina, ali s obzirom na zakašnjenje, dobijaju male zasluge za to.
„Greške su učinjene sigurno, bilo je nekih predomišljanja, oklijevanja, ali to je slučaj svuda u svijetu“, rekao je zvaničnik. „Kad vidimo šta se danas dešava u Sjedinjenim Državama, Evropa nije kontinent koji je najmanje organizovan.“
Za Brisel je dio problema strukturalni. Zdravlje se, poput terorizma, smatra pitanjem nacionalne sigurnosti i odgovornost je svake pojedinačne države članice.
Prema ugovorima o upravljanju, dok je nadležnost Brisela isključivo u trgovini, te dijeli nadležnost sa zemljama članicama u pitanjima poput poljoprivrede i jedinstvenog tržišta, po pitanju zdravstva može samo „potaknuti suradnju“ među državama, promovirati istraživanja i „dopuniti nacionalnu politiku. “
Evropski najbolji instrument u krizi je dakle, novac. Iako je mogla djelovati brže, Evropska središnja banka 19. marta izradila je ogroman i neusporediv plan za daljnje kvantitativno ublažavanje – plan kupovine obveznica – do 750 milijardi eura, odnosno oko 6% bruto domaćeg proizvoda eurozone – uz obećanje i za više ako je potrebno.
Evropska komisija je ublažila svoja pravila o državnoj pomoći kompanijama i ograničenjima na godišnji fiskalni deficit, a Evropska investicijska banka je dosad obećala do 40 milijardi eura financiranja za pomoć u likvidnosti kompanija.
Ali trebat će još više, posebno što veličina ekonomskog udara postaje jasnija u bloku koji je već imao slab rast.
Njemačka je presudna, a politika se polako mijenja s trenutnom koalicijom. Ali Njemačka se pokrenula ili je gurnuta da krene dalje prema ekonomskoj podršci državama članicama, rekao je Zuleeg.
S obzirom da „se nijednoj zemlji ne može zamjeriti što je pogođena virusom, postoji jasan razlog za iskazivanje solidarnosti“, rekao je.
Dolazi do shvatanja da nijedna država članica ne može sama savladati krizu, ali teško je reći da li će to ojačati Evropsku uniju u maglovitim posljedicama pandemije. Već postoje pozivi da komisija radi na koordinaciji završetka krize, s obzirom na ekonomske i ljudske gubitke, kako bi se izbjegao haos sa početka.
„Ne znamo da li će Evropa postati jača, jer smo zaista tek na početku ove pandemije, čiji kurs još ne znamo“, rekao je François Heisbourg, francuski analitičar.
„EU može ojačati ako poduzme mjere relevantne za krizu i ako bude u mogućnosti upotrijebiti svoje metode za prevazilaženje ograničenja čisto nacionalnih politika “, rekao je. Ali metež na granicama je pretjeran, dodao je.
„Virus putuje s osobom, tako da su granice relevantne“, rekao je. „Ljudi su govorili o tome koliko je bilo katastrofalno imati privremene granice između Francuske i Nemačke – o cijepanju Evrope“, dodao je gospodin Heisbourg. „Ali nije sve geopolitički. Ne možete se boriti protiv ovoga bez granica. Radi se o logici obuzdavanja epidemije.“
Ako populisti kritiziraju rad Brisela, pandemija je ujedno i argument da Briselu daju više moći nad zdravstvenim istraživanjima, standardima i koordinacijom politika, ustvrdio je.
Gospodin Zuleeg se slaže. „Kada su u pitanju prekogranični problemi poput ovog, moramo uspostaviti načine brzog reagovanja“, rekao je. „Morali smo to učiniti u financijskom i monetarnom polju s dužničkom krizom, a sada ćemo to morati uraditi i u zdravstvu. Ne zato što neko želi ‘veću Evropu’, već zato što to moramo učiniti. Mi smo putem granica međusobno zavisni.“
