Mnogi analitičari tvrde da se liberalni međunarodni poredak završio sa usponom Kine i izborom Donalda Trampa na mesto američkog predsednika. Ali ukoliko Džo Bajden pobedi Trampa na novembarskim izborima, da li bi trebalo da pokuša da ga oživi? Verovatno ne, ali moraće pokušati da ga zameni.
Kritičari ispravno primećuju da američki poredak nakon 1945. godine nije bio ni globalan, niti uvek veoma liberalan. Nije obuhvatao više od polovine sveta (sovjetski blok i Kinu), a uključivao je mnoge autoritarne države. Američka hegemonija je oduvek bila preuveličana. Ipak, najmoćnija država mora predvoditi u stvaranju globalnih javnih dobara ili ista neće biti obezbeđena, a onda će i Amerikanci trpeti štetu.
Aktuelna pandemija je takav slučaj. Realistični cilj za Bajdenovu administraciju bi trebalo da bude uspostavljanje međunarodnih institucija zasnovanih na pravilima, sa različitim članstvom za različita pitanja.
GRANICE INTERVENCIONIZMA
Da li će Kina i Rusija pristati da učestvuju? Tokom 1990-ih i 2000-ih, nijedna od ove dve države nije mogla da parira američkoj snazi, a Sjedinjene Države su prekoračile granice svog suvereniteta u potrazi za liberalnim vrednostima. Sjedinjene Države su bombardovale Srbiju i napale Irak bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. One su takođe podržale rezoluciju Generalne skupštine UN-a iz 2005. kojom je uspostavljena „odgovornost za zaštitu“ građana koje zlostavljaju njihove vlade – doktrina koju su zatim koristile 2011. godine kako bi opravdale bombardovanje Libije radi zaštite građana Bengazija.
Kritičari to opisuju kao demonstraciju posthladnoratovske američke oholosti – Rusija i Kina su se osećale obmanuto, na primer, kada je intervencija NATO snaga u Libiji rezultovala promenom režima – dok zagovornici intervencije to predstavljaju kao prirodni razvoj međunarodnog humanitarnog prava. U svakom slučaju, jačanje kineske i ruske snage postavilo je čvršće granice za liberalni intervencionizam.
Šta je preostalo? Rusija i Kina ističu normu suvereniteta sadržanu u Povelji UN-a prema kojoj države mogu ići u rat samo iz samoodbrane ili uz odobrenje Saveta bezbednosti. Prisilno zauzimanje teritorije suseda je bilo retko od 1945. godine, a i kad se dešavalo vodilo je do skupih sankcija (kao što je to bilo sa ruskom aneksijom Krima 2014. godine). Pored toga, Savet bezbednosti je često odobravao raspoređivanje mirovnih snaga u problematičnim zemljama, a politička saradnja je ograničila širenje oružja za masovno uništenje i balističkih raketa. Ova dimenzija poretka zasnovanog na pravilima ostaje presudna.
Što se ekonomskih odnosa tiče, pravila će zahtevati reviziju. Značajno pre pandemije, kineski hibridni državni kapitalizam je uspostavio nepravedni merkantilistički model koji je narušio funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije. Rezultat će biti razdvajanje globalnih lanaca snabdevanja, naročito tamo gde je ugrožena nacionalna bezbednost.
Iako se Kina žali kada Sjedinjene Države sprečavaju kompanije poput Huaveja da grade 5G telekomunikacione mreže na Zapadu, ova pozicija je u skladu sa principom suvereniteta. Na kraju krajeva, Kina sprečava Gugl, Fejsbuk i Tviter da posluju u Kini iz bezbednosnih razloga. Pregovaranje o novim trgovinskim pravilima može pomoći u sprečavanju da razdvajanje eskalira. Istovremeno, saradnja u ključnom finansijskom domenu ostaje jaka, uprkos trenutnoj krizi.
Nasuprot tome, ekološka međuzavisnost predstavlja nepremostivu prepreku suverenitetu zbog toga što su ekološke pretnje transnacionalne. Bez obzira na zastoje ekonomske globalizacije, globalizacija životne sredine će se nastaviti zato što se pokorava zakonima biologije i fizike, a ne logici savremene geopolitike. Takvi problemi prete svima, ali nijedna država ne može sama da ih reši. Po pitanjima kao što su COVID-19 i klimatske promene moć ima dimenziju igre u kojoj nema zasebnih pobednik i gubitnika, već svi dobijaju ili svi gube.
VAŽNO PITANjE
U tom kontekstu, nije dovoljno razmišljati o ispoljavanju moći nad drugima. Moramo takođe razmišljati i o ispoljavanju moći sa drugima. Pariski klimatski sporazum i Svetska zdravstvena organizacija nam pomažu jednako kao i drugima. Otkako su se Ričard Nikson i Mao Cedung sastali 1972. godine, Kina i SAD su sarađivale uprkos ideološkim razlikama. Teško pitanje za Bajdena će biti da li SAD i Kina mogu da sarađuju u proizvodnji globalnih javnih dobara dok se takmiče u tradicionalnim oblastima rivalastva velikih sila.
Sajber prostor je novo važno pitanje – delimično transnacionalno, ali takođe podložno kontroli suverenih vlada. Internet je već delimično fragmentiran. Norme koje se tiču slobode govora i privatnosti na internetu se mogu razviti u unutrašnjem krugu demokratija, ali ih autoritarne države neće poštovati.
Kao što je predložila Globalna komisija za stabilnost sajber prostora, neka pravila koja zabranjuju zadiranje u osnovne strukture interneta su takođe u interesu autoritarnih lidera ukoliko ne žele da se samoizoluju. Ali kad se preko posrednika upuštaju u informaciono ratovanje ili mešanje u tuđe izbore (što je akt narušavanja suvereniteta druge države), norme će morati da budu ojačane pravilima poput onih koja su SAD i Sovjetski Savez – uprkos ideološkom neprijateljstvu – ispregovarali tokom Hladnog rata da bi ograničili eskalaciju incidenata na moru. Sjedinjene Države i slične zemlje će morati da objave norme kojih nameravaju da se pridržavaju, a biće neophodno i da se poradi na odvraćanju.
Insistiranje na liberalnim vrednostima u sajber prostoru ne bi značilo jednostrano razoružanje SAD-a. Umesto toga, SAD bi trebalo da prave razliku između meke moći koja se svodi na ubeđivanje i tvrde moći koja podrazumeva prikriveno informaciono ratovanje, koje iziskuje odmazdu. Otvoreni programi i prenosi iz Rusije i Kine bi bili dozvoljeni, ali ne i prikriveno koordinisano ponašanje kao što je manipulacija društvenim mrežama. Osim toga, Sjedinjene Države bi nastavile da kritikuju stanje ljudskih prava u ovim zemljama.
Ankete pokazju da američka javnost želi da izbegne vojne intervencije, ali ne i da se povučemo iz savezništava ili multilateralnih oblika saradnje. A javnost i dalje brine o vrednostima.
Ako Bajden bude izabran, pitanje sa kojim će suočiti nije da li će obnoviti liberalni međunarodni poredak, već da li SAD mogu sarađivati sa užim krugom saveznika na promociji demokratije i ljudskih prava i istovremeno sarađivati sa širim krugom država na upravljanju međunarodnim institucijama potrebnim za suočavanje sa transnacionalnim pretnjama kao što su klimatske promene, pandemije, sajber napadi, terorizam i ekonomska nestabilnost.
Džozef Naj je profesor na Univerzitetu Harvard i autor knjiga Da li je američki vek završen? i Da li je moral bitan? Predsednici i spoljna politika od FDR do Trampa.
