Kina je pobedila virus uz pomoć najvećeg eksperimenta sa veštačkom inteligencijom u istoriji čovečanstva. Zapad nema kapacitete da ponovi taj podvig
Dejvid Goldman
Nisam našao da je ijedan medij na engleskom jeziku propustio da upotrebi frazu „černobiljski momenat“ kako bi opisao Kinu tokom februara, kad je u toj zemlji epidemija virusa COVID-19 bila na vrhuncu. U jednom trenutku se celokupna zapadna ekspertska javnost ponadala da je kineski uspon došao do žalosnog i iznenadnog kraja. Sada, kada Kina nije prijavila nijedan domaći slučaj virusa već tri dana zaredom, utisak je da je zapadna zluradost zbog patnji Kine bila oblik poricanja, kao prvi od pet stadijuma emotivnog bola prema teoriji Elizabet Kibler-Ros.
Zapad je potom sa poricanja prešao na ljutnju, odnosno na drugi stadijum na listi dr Kibler-Ros. „Verujem da nas je (Kina) mogla mnogo ranije obavestiti“, rekao je američki predsednik Donald Tramp na konferenciji za medije 19. marta, i dodao: „Mogao je (misli se na virus) biti zadržan u toj jednoj oblasti u Kini gde je i otpočeo sa širenjem. Sada svet plaća visoku cenu za ono što su učinili i veoma visoku cenu za ono što nisu – što ih nisu pustili (doktore i novinare sa inicijalnim saznanjima o virusu, prim. prev.) da izađu u javnost. Svi to znaju.“
Evo šta kaže konzervativni istoričar Viktor Dejvis Hanson: „Trampov stav skinuo je kinesku krastu. Izložena gnojna rana ispod nje prestravila je svet: laži, prevare i podmuklost obavili su se oko misteriozne zaraze COVID-19 koja se pojavila u Vuhanu krajem prošle godine, a koja se sada proširila širom sveta i uspaničila planetu. Koronavirus je pomogao svetu da se podseti kako su demokratski protesti u Hongkongu, jezivi milionski logori za prevaspitavanje muslimanskih Ujgura, i interni kineski orvelijanski sistem nadzora bili pravilo a ne izuzetak kad je u pitanju Kina.“ U drugom članku, profesor Hanson izjavljuje: „Njeno (misli se na Kinu) loše ponašanje tokom suočavanja sa virusom COVID-19 će je ostaviti u najslabijoj globalnoj poziciji u istoriji. A Sjedinjene Države će izaći jače.“
NAJVEĆI EKSPERIMENT IKADA
Isti stav je izražen u desetinama drugih komentara. Ipak, moguć je i suprotan ishod, a u sadašnjim okolnostima on je i verovatniji: epidemija virusa COVID-19 mogla bi označiti uspon Azije i pad Zapada. U kontinentalnoj Kini nije zabeležen nijedan novi domaći slučaj zaraze koronavirusom u četvrtak i petak (premda su neki Kinezi, koji su se vraćali iz drugih zemalja, bili pozitivni na testu). To je izvanredno dostignuće u zemlji od 1,4 milijardi ljudi, toliko izvanredno, da, zapravo, mnogi američki komentatori insistiraju na tome da Peking sigurno laže u pogledu brojki.
Ali nema razloga da verujemo kako su kineski podaci netačni. Kina je kombinovala drakonsku kontrolu kretanja i masovna testiranja sa analizom masovnih podataka (big data analysis) o stotinama miliona lokacija pametnih telefona, kako sam izvestio trećeg marta. Kina je najmanje pet godina povezivala lokacije pametnih telefona sa onlajn kupovinama i objavama na društvenim mrežama, i masovno ulagala u primenu veštačke inteligencije u oblasti javnog zdravstva. Mogućnost kombinovanja ovih mera sa ogromnim količinama podataka o testiranju na koronavirus pružila je Kini odlučujuću prednost u kontroli epidemije. Ovo je možda najveći i najnapredniji eksperiment veštačke inteligencije u istoriji čovečanstva, i mogao bi uspostaviti Kinu kao dominantnu svetsku silu u oblasti veštačke inteligencije.
Zapadni analitičari se trude da objasne ovaj ishod. Hadson institut iz Vašingtona, analitički centar koji savetuje Ministarstvo odbrane, izdao je 20. marta izveštaj pod nazivom „Mit o kineskom uspehu u vezi sa koronavirusom“. U tom izveštaju se, međutim, ne osporava kieski uspeh. Umesto toga, u njemu se navodi da motivi Kine nisu bili humanitarni, da kineska ekonomija nije ostala netaknuta, da je kineska vlada napravila velike greške, da je režim žrtvovao individualnu slobodu, te da je učinio užasne stvari svom ujgurskom stanovništvu – što je sve tačno, ali mimoilazi suštinu.
Kineska hijerarhijska struktura nije ljubazna prema nosiocu loših vesti, a kineski vladari su hiljadama godina ubijali pismonoše. To je slabost kineske kulture. Lokalni partijski zvaničnici u provinciji Hubej pokušali su da prikriju epidemiju tokom nekoliko nedelja, preteći dr Liju Venlijangu kada je upozorio na opasnost od zaraze. Dr Li je, na kraju, preminuo od virusa COVID-19. Lokalno partijsko rukovodstvo je smenjeno 11. februara, a 20. marta je vlada u Pekingu izrazila „službeno izvinjenje“ porodici pokojnog dr Lija, što predstavlja značajno priznanje neprimerenog postupanja. Ne mogu se setiti da se kineska vlada ikada izvinila nekom privatnom građaninu.
PRESUDNI FAKTORI
Ostaje činjenica da je u Kini – uprkos prvobitnom pokušaju birokratskog zataškavanja – izvršena efikasna mobilizacija kako bi se stopa zaraze svela na nulu. Japan, Tajvan i Južna Koreja su takođe epidemiju brzo stavili pod kontrolu, kroz opsežna testiranja i rani karantin. Japansko ostrvo Hokaido je upravo ukinulo vanredno stanje i japanske škole počinju ponovo da se otvaraju. Azijati se pridržavaju vladinih instrukcija, i to je možda presudni faktor njihovog uspeha. Italijani su eksperti u njihovom izbegavanju, i zato imaju više smrtnih slučajeva uzrokovanih virusom COVID-19 od Kine.
U međuvremenu, dve najveće američke države, Kalifornija i Njujork, upravo su prekinule sve aktivnosti, izuzev onih koje su neophodne, a američka ekonomija će zabeležiti do sada neviđen pad koji će tokom drugog kvartala premašiti 20 odsto BDP-a, navode neki prognozeri sa Volstrita. Američka vlada vuče poteze na slepo. Državne vlade (misli se na vlade američkih saveznih država; prim. prev.) paniče zbog toga što tumaraju u mraku. Sjedinjene Države su do sada testirale samo 85.000 ljudi (tekst objavljen 22. marta; prim. prev.), u poređenju sa 274.000 ljudi u Južnoj Koreji od kraja februara. Južna Koreja je po glavi stanovnika testirala 20 puta više ljudi nego SAD.
Masovno preventivno testiranje i analiza obrazaca infekcije omogućili su Južnoj Koreji da, zajedno sa Kinom, Tajvanom i Japanom, epidemiju stavi pod kontrolu. Kina je izvršila 300.000 testiranja samo u provinciji Guangdong i pronašla 540 slučajeva zaraze. Ovo nije samo azijski fenomen. Nemačka je, sa robusnim sistemom javnog zdravstva i osam bolničkih kreveta na hiljadu stanovnika, imala samo 24 smrtna slučaja na 10.000 zaraženih, što predstavlja stopu smrtnosti od 0,25 odsto u odnosu na stopu smrtnosti od skoro osam odsto u Italiji. Izrael, koji se od svog osnivanja pripremao za velike civilne žrtve i održavao izuzetno visok nivo standarda medicinske nege i istraživanja, do sada nije zabeležio nijedan smrtni slučaj zbog koronavirusa.
Preventivno forenzičko testiranje, robustan sistem javnog zdravstva i društvena solidarnost objašnjavaju više od 30 puta veću razliku između nemačke i italijanske stope smrtnosti. Dobre vesti su da epidemija može da se obuzda i da se velika većina žrtava uspešno leči. Loša vest je da većina zemalja na svetu nema sredstva za to. Bez podataka, američke vlasti su stavljene pred neprijatan izbor između kockanja da stopa infekcije neće preplaviti američki bolnički sistem i pokušaja da zaustave širenje virusa tako što će prigušiti ekonomiju. Vlasti ne znaju da li poboljšavaju ili pogoršavaju stvari, kao što je ove nedelje primetio profesor sa Univerziteta Stenford Džon Joanidis.
U vreme kada su svima potrebne bolje informacije, od modelara zaraze i vlada do ljudi u karantinu ili samoizolaciji, nama nedostaju pouzdani dokazi o tome koliko ljudi je zaraženo virusom SARS-CoV-2 ili koliko njih nastavlja da se inficira. Bolje informacije su potrebne za donošenje odluka i vođenje postupaka od monumentalnog značaja, ali i za praćenje njihovog uticaja. U mnogim zemljama su usvojene drakonske kontramere. Ako se pandemija smanji – bilo sama od sebe ili zbog ovih mera – kratkotrajno ekstremno socijalno distanciranje i zatvaranja mogu biti podnošljivi. Međutim, koliko dugo treba nastaviti sa ovakvim merama ako se pandemija širom sveta ne smanji? Kako političari mogu biti sigurni da čine više koristi nego štete? Profesor Joanidis, jedan od najcenjenijih svetskih biostatističara, svoje upozorenje naslovio je rečima: „Fijasko u nastajanju?“
FAKTOR HUAVEJ
Praćenje kretanja nosilaca zaraze i identifikovanje potencijalnih socijalnih klastera infekcije (veće grupe zaraženih ljudi; prim. prev.) je samo jedan od vidova primene informacionih tehnologija u zdravstvu, u čemu Kina nastoji da postane svetski lider. Huavej, vodeća kompanija u oblasti širokopojasne tehnologije 5G, na svom veb-sajtu reklamira niz aplikacija koje obećavaju transformaciju zdravstvene zaštite.
Huavej očekuje da će tokom narednih 10 godina pola milijarde ljudi preneti digitalizovane zdravstvene kartone i DNK sekvenciranje na njegove klaud servere („cloud computing“, odnosno „računarstvo u oblaku“ je tehnologija kompjuterskog upravljanja podacima koja omogućuje lak pristup i upravljanje podacima velikom brzinom; prim. prev.). Huavej na svojim pametnim telefonima omogućava dodatke preko kojih se mogu meriti vitalne funkcije organizma i čak obavljati EKG, nakon čega se rezultati učitavaju u realnom vremenu i potom idu na analizu od strane Huavejevih servera veštačke inteligencije. Osim toga, u decembru 2018. Huavej je predstavio svoju Ascend (eng. uspon; prim. prev.) liniju namenskih procesora koji se oslanjaju na tehnologiju veštačke inteligencije, tvrdeći da oni nadmašuju konkurentne američke proizvode.
Pre izbijanja pandemije, Sjedinjene Države su pokušale ali nisu uspele da poremete Huavejev program plasiranja 5G proizvoda. SAD takođe nisu uspele da ubede bilo kog od svojih saveznika da ne prihvate Huavejevu 5G tehnologiju. Nudeći na svojim najsavremenijim proizvodima aplikacije zdravstvene zaštite svetu kojem one hitno trebaju, Kina sada ima još jače argumente u svojim rukama
Da budemo precizni, Kina ne mora da usklađuje primenu tehnologije masovnih podataka u oblasti zdravstvene zaštite sa zakonima o zaštiti privatnosti koji postoje u SAD i koji toj zemlji otežavaju proces digitalizacije zdravstvenih kartona ili upotrebu lokacija sa pametnih uređaja. Za Zapad, sistem koji može da prati zdravstveno stanje i lokaciju kompletnog stanovništva predstavlja užasavajuću perspektivu koja podseća na distopijsku fikciju.
Zapadne zemlje će morati da naprave teške izbore između individualne slobode i javne bezbednosti – što je vrsta izbora koji se obično prave u ratnim vremenima.