Zorana Šuvaković
Autorica je spoljnopolitička novinarka i komentatorka latinoameričkih zbivanja.
PISjournal – Ostalo je malo više od mesec dana do ustoličenja u Vašingtonu, a u Teksasu , Tramp kao da je već počeo da obavlja dužnost vrhovnog komandanta.
Sve službe udarnički rade da obezbede logistiku za najveću deportaciju u istoriji kontinenta. Ova savezna država koju po tradiciji drže republikanci već se smatra ključnim saveznikom ne samo u ratobornom razračunavanju sa ilegalnim migrantima, ili u gradjenju svih mogućih graničnih prepreka kako bi se sprečio ulazak novih “tudjinaca” ,već se na Teksas medju ljudima u novoj Trampovoj administraciji gleda kao na obrazac za uspešno sprovodjenje Trampovog istorijkog plana proterivanja.
Neku nedelju pre nego što je Tramp izabran za predsednika, država Teksas je od privatnika otkupila ranč od 1400 hektara pored granične reke Rio Grande. U toku je potpisivanje sporazuma sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost kako bi se dozvolila izgradnja “objekta za obradu, pritvor i koordinaciju najveće deportacije nasilnika i kriminalaca u istoriji nacije”.
Više od tri hiljade kilometara južno od Teksasa na granici Meksika sa Gvatemalom saobraćaj je postao dvostruko gušći otkako je petog novembra izabran novi predsednik SAD.
Sve promene u saobraćaju uz naplatne rampe koje postavljaju reketaši iz vladajućih narko klanova , dobile su naziv po prezimenu novog predsednika. “Efekat Tramp” poput uragana donosi ogromne zarade kriminalcima, i velike jade unesrećenima, koji se ipak nadaju da će ulaskom u “obećanu zemlju” pre nego što Tramp zacementira granice, uspeti da izbegnu progon u suprotnom smeru.
Krkljanac pred posljednjom kapijom za ulazak u SAD
Južna granica Meksika , zna se, poslednja je kapija na toj maratonskoj ruti čiji je cilj –Amerika. Prema informacijama Meksičke komisije za pomoć izbeglicama, u zemlju je preko Tapaćula( naselje pored granice sa Gvatemalom) ušlo, prošle godine 600 hiljada migranata iz čak 165 zemalja sveta. Ove godine , ako je sudeći po novembarskim podacima taj broj biće udvostručen. S tim što će većina nevoljnika ostati zaglavljeno u Meksiku. A bude li se Tramp držao svog izbornog obećanja , još pet miliona Meksikanaca(od 11 miliona migranata u SAD bez papira) biće vraćeno svojoj kući.
Familija sa četvoro male dece, koja je iz Angole pre oko godinu dana krenula na put preko zemljine kugle , preko Brazila, Ekvadora, Kolumbije, Paname, Kostarike, Nikaragve, Hondurasa, Gvatemale, uspela je, kako pišu istraživački reporteri madridskog El paisa,( u izdanju za Latinsku Ameriku), da stigne do meksičke granice. Uz opis svakojakih nesreća koje su usput doživeli , i susretanje sa najopasnijim klanovima na svetu, iz čijih su kandži uspeli na nepoznat način da se iskobeljaju, ne navode se naravno prava imena ove porodice. I ostaje nejasno odakle im dolaze još po dve hiljade dolara, koliko je prema procenama obaveštenih službi potrebno na ime putarine isplatiti krijumčarima, samo za tu poslednju rutu koja vodi do granice sa Amerikom.
Karavani. Tako su se zvale, veće grupe trgovaca ili drugih putnika koji radi uzajamne zaštite kreću zajedno u dugim kolonama već ustaljenim karavanskim putevima. Modernije mahom kosmopolitske kolone , štite mafijaške organizacije, koje za tu uslugu dobijaju pozamašnu dnevnicu. Ona se najčešće cedi iz porodične slamarice od rodjaka iz domicilne zemlje.
Ukoliko ne zaustavi karavane migranata , Tramp će , kako je pre neki dan zagrmeo , već prvog dana , 20.januara, uvesti carinsku tarifu od 25 posto na svu uvezenu robu iz Meksika. Meksičke vlasti se stoga svojski trude da te veće grupacije nevoljnika, razbiju i rasprše po različitim krajevima zemlje.Ali mafiji ne odgovara takvo rešenje, a ni nevoljnici nisu radi da ostanu u Meksiku.
Venecuela, Haiti, Salvador, Bliski istok…
Prema najnovijim informacijama ove nedelje već peti karavan od po 1500 migranata uspeo je da udje u Meksiku i grupno se kreće ka severu.
Najviše je medju njima izbeglica iz Venecuele, slede ljudi iz Kolumbije, Haitija ,Salvadora, Kube, Hondurasa i sa Bliskog istoka.
Mala je šansa da će se bilo ko od ovih ljudi koji su preplavili Meksiko domoći Amerike. Od ovog leta vlada SAD dozvoljava da se iz Meksika aplicira za humanitarnu vizu , koju bi izdala carinska i granična služba. Dok čekaju na sastanak, migranti moraju da se smeste u jednoj od graničnih ustanova na teritoriji Meksika. Vreme čekanja na podnesak molbe odužilo se na osam meseci. Za to vreme počeće prinudno iseljavanje iz SAD a od 11 miliona migranata bez dokumenata , pet miliona ih je sa meksičkim državljanstvom.
Na teritoriji američkog južnog suseda bi u narednih nekoliko meseci mogao da se dogodi sudar nezadovoljnika sa eksplozivnim nabojem. Kakva će to nesreća biti ako se desetine hiljada isteranih migranata sretnu sa više hiljada onih koji bezuspešno čekaju da udju u SAD . Ko će sve te ljude obezbediti , ko će im naći smeštaj i posao u trenutku kad zbog Trampovih planova da učini od Amerike “veliku zemlju” (MAGA) zbog carinskih nameta jenjava izvoz u SAD.
Claudia Scheinbaum piše Trumpu
Doktorka Šajnbaum je levičarka po ubedjenju , što je novom predsedniku SAD, posebno mrsko. Zna se, inače, da je ovaj njujorški milijarder, svoje bogatstvo uvećavao iskorišćavajući jeftinu radnu snagu mahom upošljavajući meksičke migrante bez papira.
No, Šajnbaum nema drugog izlaza nego da sa Trampom razgovara ljubazno. Napisala mu je pismo u kome kaže da je Meksiko razvio “sveobuhvatnu politiku brige o migrantima iz različitih delova sveta koji prelaze teritoriju Meksika, a sa ciljem da stignu do SAD”.
A onda je predsednica Šajnbaum, pobrojala dokazane činjenice zbog kojih je njen zadatak da u Meksiku uredi stvari, otežan ako ne i nemoguć: više od 70 odsto nelegalnog oružja koje je od delikvenata zaplenjeno u Meksiku, dolazi iz SAD.
“Mi ne proizvodimo oružje, mi ne konzumiramo sintetičke droge” ,podseća Šajnbaum, i dodaje da “ naši ljudi stradaju u obračunu klanova koji se nadmeću kako bi zadovoljili ogromnu potražnju za sintetičkim narkoticima u Americi”.
Stara je to priča: Kad god je Vašington pokušavao da za proizvodnju droge okrivi druge iz Latinske Amerike , “Jenkije” su podsećali na osnovna pravila tržišne ekonomije i kapitalizm: Da nema potražnje ne bi bilo ni proizvodnje.
A podaci o najvećoj multinacionalnoj korporaciji sa sedištem u Meksiku, govore sami za sebe: Sinaloa sada radi u više od 50 zemalja, sa fokusom na SAD, gde kartel kontroliše gotovo celokupno tržište narkotika koje se ilegalno snabdeva iz Meksika. Računa se da je godišnji profit Sinaloe izmedju tri i 39 milijardi dolara.
Trampu je naročito stalo da zaustavi ilegalnu isporuku fentanila, sintetičkog opijata i analgetika koji je i do sto puta jači od morfijuma. Potražnja za ovim narkotikom u SAD neprestano raste. Prema američkim izvorima od (zlo)upotrebe ovog opijata u rekreativne svrhe u SAD je samo 2021 umrlo 70 hiljada ljudi. Najčešće žrtve su mladi izmedju 18 i 40 godina.
Ako se zatvori granica tu su tuneli
I dok Tramp preti da će hermetički zatvoriti granice, korporacija Sinaloa usredsredila se na “nauku”. Prema istraživanju Njujork tajmsa, u toku je regrutacija najtalentovanijih studenata sa hemijskih fakulteta u Meksiku. Oni se za platu od oko 800 dolara (kako piše njujorški dnevnik, diplomirani hemičar u redovnoj službi dobijao bi samo 400 dolara mesečno) i poneki novčani bonus, zapošljavaju u nekoj od mnogobrojnih laboratorija Sinaloe. Jedni su uposleni u process “kuvanja fentanila”. Drugi se posvećuju čistom naučnoistraživačkom poslu: pokušavaju da iznadju hemikalije koje su se do sada uvozile iz Kine, kako bi proizveli čist “meksički fentanil”.
U medjuvremenu karteli reketiraju karavane i pomažu im da se domognu obećane zemlje.
Ako se granice hermetički zatvore, tu su tuneli. Još otkako je čuveni El Chapo kroz tunel pobegao iz najčuvanijeg meksičkog zatvora, poznato je da Sinaloa zapošljava najbolje i najsposobnije gradjevinske firme iz celog sveta. Njihovi tuneli opremljeni su najsavremenijom tehnikom za prečišćavanje vazduha, osvetljenje, prevoz robe. Ako bi se neki od podzemnih gradjevinskih poduhvata obrušio, ne bi se časilo da se svi odgovorni u lancu drastično kazne.
Biznis ne sme da stane. Profit iznad svega.
I eto, svako se u američkom delu sveta za dolazak Trampa priprema uz proračune rizika i dobiti. U skladu sa jedinom priznatom apolutnom merom svih vrednosti. A to je uvek i samo profit.
deportaciju deportaciju deportaciju deportaciju deportaciju deportaciju deportaciju
