Kada je kancelarka Angela Merkel okupila svojih šest najvažnijih ministara u kabinetu u sredu, to je zvanično bio poziv na popodnevnu kafu. Formalni sastanak Kabineta za bezbednost bi privukao previše pažnje. Razgovor se ticao sudbine Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog političara koji je otrovan u Rusiji, i koji se sada nalazi na lečenju u Univerzitetskoj bolnici Šarite u Berlinu. Konkretan razlog bio je taj što su stigli rezultati analize koju je izvršio Institut za farmakologiju i toksikologiju Bundesvera u Minhenu, a glavni hirurg nemačke bio je tu da ih objasni okupljenim ministrima. Ti rezultati bili su politička bomba.
Prema navodima učesnika na ovom sastanku, vojni lekar je rekao da nema sumnje da je otrov kojim je otrovan Navaljni pripadao porodici nervnih agenasa pod nazivom novičok. Tragovi agensa su nađeni u uzorcima krvi, urina i kože uzetih od Navaljnog, kao i na flašici koju je imao sa sobom na putovanju. Članovi njegove porodice zadržali su flašicu nakon što je političar kolabirao na letu iz Tomska ka Moskvi i predali je lekarima u Berlinu. Sudeći po tragovima koji su na njoj pronađeni, smatra se da je Navaljni pio iz flašice nakon što je otrovan.
Zvaničnik kancelarkinog kabineta kaže da su informacije koje je vojni lekar podelio „predstavljale pravi šok“. Od tog časa je bilo jasno da će se odnos Nemačke prema Rusiji značajno promeniti. Jasni dokazi da je međunarodno zabranjeni nervni agens korišćen čini još verovatnijom činjenicu da iza trovanja stoji Kremlj, odnosno ruski predsednik Vladimir Putin. Merkelova je iste večeri u svom javnom obraćanju izabrala neuobičajeno oštre reči. „Očekujemo da se ruska vlada izjasni o ovom incidentu“, rekla je ona. „Sada postoje veoma ozbiljna pitanja na koja samo ruska vlada može i mora da odgovori.“
Tako je lopta prebačena na ruski deo terena. U međuvremenu je u Berlinu izbila rasprava o tome koje bi sankcije nemačka vlada trebalo da razmotri i primeni. Proterivanje ruskih diplomata i sankcije protiv pojedinaca odgovornih za aneksiju Krima nimalo nisu impresionirali Moskvu. Ekonomske sankcije protiv određenih industrija ili proizvoda bi mogle biti efikasne, ali bi verovatno naštetile i Nemačkoj, s obzirom da su odmazde Moskve na takve sankcije u prošlosti bile jednako oštre.
„GREŠKA OD SAMOG POČETKA“
Jedina kazna koja bi prvenstveno naštetila Moskvi bila bi obustavljanje izgradnje sada već gotovo završenog gasovoda Severni tok 2. „Naivna ravnodušnost nemačke vlade prema brutalnosti predsednika Putina mora konačno da se okonča“, kaže Agnješka Bruđer, zamenik lidera poslaničke grupe Zelenih u parlamentu. „Stavaljanje tačke na Severni tok 2 bilo bi minimum“.
Poslovno nastrojene Slobodne demokrate (FDP) nameravaju da se sa tim slože. Izgradnja gasovoda „mora odmah biti razmotrena“, kaže Bidžan Dajer-Saraj, spoljnopolitički portparol FDP-a u parlamentu. On se zalaže za trenutni moratorijum. „Bila je greška od samog početka ignorisati političku pozadinu Severnog toka 2. Sada se to vladi obija o glavu“, ističe on.
Ali čak i članovi političkih stranaka u Merkelinoj vladajućoj koaliciji, koja spaja njene konzervativce sa socijaldemokratama levog centra (SPD), sve češće zahtevaju da se projekat izgradnje gasovoda obustavi. Jedan od njih je Norbert Retgen, kandidat za predsednika Merkelinih demohrišćana (CDU) i predsedavajući Odbora za spoljne poslove u nemačkom saveznom parlamentu, Bundestagu. Drugi je Manfred Veber, šef grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, kojoj pripadaju nemački konzervativci. „Naravno, najstroža mera je deo spiska mogućih sankcija: delimična obustava kupovine sirovih materijala“, ističe Veber. „Obustavljanje Severnog toka 2 se više ne može isključiti“.
Međutim, unutar vlade se taj korak ne razmatra, ili bar ne zvanično. Iza kulisa, članovi kabineta priznaju da se ta opcija mora barem razmotriti. Izgradnja projekta je ionako bila obustavljena zbog toga što su Sjedinjene Države zapretile sankcijama. Drugim rečima, ne bi bilo tako teško da vlada sama objavi moratorijum i preuzme odgovornost nad obustavom gradnje.
Kancelarka bi, ipak, više volela evropsko rešenje. Slučaj Navaljni, uverena je ona, nije samo pitanje Nemačke. Prva prilika za formulisanje zajedničkog odgovora došla je u četvrtak u formi sastanka Komiteta za politiku i bezbednost u Briselu. Komitet uključuje delegate na nivou ambasadora iz zemalja članica EU, a slučaj Navaljni je bio na samom vrhu dnevnog reda. Nemački partneri u EU izrazili su joj zahvalnost zbog činjenice da je Navaljni doveden u Berlin na lečenje. Te večeri, šef spoljne politike EU Žozep Borel rekao je da je blok razmatrao „restriktivne mere“.
ODBRANA INTERESA EU
Unutar EU se smatralo zamislim da sankcije mogu biti uvedene protiv osoba u Putinovom neposrednom okruženju, kao što se dogodilo nakon trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripalja. Bivši ruski špijun koji je prebegao – Skripalj, kao i njegova ćerka, otrovani su novičokom 2018. u engleskom gradu Solzberiju. Oboje su preživeli.
Međutim, mnoge diplomate ukazuju na različitosti između trovanja Skripalja i slučaja Navaljni. Kao prvo, napad iz 2018. godine se odigrao na teritoriji EU, dok je Navaljni otrovan u Rusiji. Dalje, tokom napada na Skripalja britanski građani su došli u kontakt sa nervnim agensom, dok u slučaju napada na Navaljnog građani EU nisu bili ugroženi. Međutim, najznačajnija razlika sastoji se u tome da su istražitelji mogli relativno jasno da identifikuju počinioce napada na Skripalja, dok to ovoga puta nije bio slučaj. Borel je preko svoje kancelarije izjavio da je teško raspravljati o kaznenim merama dok se ne sazna ko je odgovoran.
Danijel Kaspari, šef nemačkih konzervativaca u Evropskom parlamentu, veruje da je napad na Navaljnog samo još jedan dokaz da Putin ne shvata ozbiljno spoljnu politiku EU. „Trovanje pokazuje da EU više nije ni blizu mogućnosti da brani svoje interese, čak ni u svom neposrednom susedstvu“, rekao je Kaspari.
Diplomate iz EU koji su dugo bili angažovani oko ruske politike imaju slične stavove. „Očito je da Putin Evropi pokazuje srednji prst“, kaže jedan od njih. „Rusija uopšte nije zabrinuta zbog činjenice da su ugledni naučnici sada dokazali povezanost Moskve sa slučajem Navaljni. Zapravo, to i jeste ono što Rusi žele“. Činjenica da je šef spoljne politike EU Borel „najoštrije“ osudio napad i pozvao Rusiju da istraži napad, kaže diplomata, neće imati mnogo efekta na Moskvu ukoliko ne bude pretnji određenim kaznama.
Štaviše, neizvesno je da li će ikada biti moguće jasno pripisati napad Kremlju. Novičok je možda originalno razvijen u Sovjetskom Savezu, ali je on odavno našao put i do drugih zemalja.
DELIKATNA PONUDA
Nemačka je, zapravo, doprinela tom širenju. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruski naučnik je ponudio nemačkoj spoljnoobaveštajnoj agenciji (BND) da diskretno iz zemlje iznese supstancu koja zvanično nije postojala: binarni nervni agens iz tajnog programa hemijskog oružja pod kodnim imenom „Foliant“. Izraz „binarni“ odnosi se na činjenicu da se neposredno pre upotrebe može dobiti mešanjem dve znatno manje štetne supstance. Dakle ne samo da se proizvodnja ovog otrova može sakriti, već je tako i mnogo sigurniji za transport. Naučnik je želeo da odvede svoju porodicu na Zapad, a nervni agens je video kao svoju kartu.
Ponuda je bila isuviše delikatna za BND da bi mogao samostalno odlučiti, i na kraju je kancelarski kabinet Helmuta Kola odlučio da dragocenog špijuna dovede u Nemačku – ali je rešeno da se supstanca koju on nudi analizira negde drugde. Žena naučnika je prokrijumčarila dve bočice supstance u Švedsku 1997. godine, gde su one analizirane u vojnoj laboratoriji. Rezultat je bio – novičok.
BND je ponosno podelio svoj uspeh sa važnim NATO partnerima, uključujući Veliku Britaniju i SAD, iako su oni već imali saznanja o otrovu. Međutim ove analize će kasnije pomoći britanskim specijalistima da dokažu upotrebu novičoka u slučaju Skripalj, bez obzira što je u tom napadu korišćena drugačija vrsta tog otrova.
„OSEĆAM SE KRIVIM“
Pored uzoraka prokrijumčarenih u Švedsku, dodatne količne supstance našle su se na crnom tržištu. Izvor je bio jedan frustrirani radnik u tajnoj laboratoriji u gradu Šihani, nedaleko od granice sa Kazahstanom. Haos koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza doveo je do toga da plate zaposlenih u laboratoriji nisu bile isplaćivane jedan duži period.
Prema izveštajima britanske obaveštajne službe, novičok korišćen u napadu na Skripalja povezan je sa laboratorijom u Šihaniju. Visoko rangirani naučnik u to vreme, Leonid Rink, proizveo je seriju novičoka 1994. godine, a zatim ga je, prema navodima u izveštaju, čuvao u staklenim bočicama, od kojih je svaka bočica sadržala 0,25 grama supstance. Nekoliko njih je držao u svojoj garaži. Prema sudskim dokumentima, Rink je prodao svoje bočice kriminalcima iz Čečenije i jednom iz Letonije, koji je je tvrdio da mu je otrov potreban za „samoodbranu“. Rink je prodao bočice po ceni od 1.500 do 1.800 dolara po komadu.
Ako se pravilno čuvaju, stručnjaci veruju da uzorci otrova decenijama mogu sačuvati svoje dejstvo. Kada je je Špigl u četvrtak putem telefona kontaktirao Rinka, on ostao lojalan i osporio mišljenje da je Navaljni bio otrovan novičokom. „To je potpuna glupost. Čak i ako su nešto pronašli, to nije otrov, nije bilo trovanja.“ Rekao je da je njegova zemlja oklevetana. Zatim je spustio slušalicu.
Njegov bivši kolega Vil Mirzajanov ima potpuno drugačiji stav. On je bio osoba koja je javno otkrila postojanje nove ruske porodice nervnih agenasa početkom devedesetih godina prošlog veka. Danas ovaj osamdesetpetogodišnjak živi u Prinstonu u SAD. „Rink mora da govori takve stvari“, rekao je Mirzajanov.
Takođe ima potpuno drugačiji pogled na trovanje Navaljnog. „Državne strukture stoje iza toga. Bez Putina, stvari poput ovih nisu moguće u Rusiji, zato što takvi napadi uvek izazivaju međunarodni skandal“. Što se tiče njegove sopstvene uloge, on je prilično kritičan prema sebi: „Duboko žalim što sam radio u ovoj oblasti i što sam dao svoj doprinos razvoju nervnog agensa. Osećam se krivim“.
* Autori Aleksandar Černišev, Matijas Gebauer, Kristina Hebel, Valeri Hune, Piter Miler, Marsel Rozenbah, Kristof Šult i Fidelius Šmid
